Your search results

Važnost fizičke aktivnosti na razvoj dece

Posted by kampovi2019 on July 2, 2019
| Blog
| 0

U ranom detinjstvu, fizička aktivnost uključuje, pre svega, aktivnu igru i mogućnosti da deca istražuju i da se kreću. Kretanje je jedna od najvažnijih potreba dece, dok je fizička aktivnost jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece. Kroz fizičku aktivost deca se razvijaju psihički i fizički.

Svi znamo da je fizička aktivnost važna za mišiće, kosti i da smanjuje rizik od oboljenja od različitih bolesti. Ali, ima još lepih vesti. Fizička aktivnost poboljšava i koncentraciju, razmišljanje i zaključivanje. Isto tako, vežbanje je važno i za detetovo raspoloženje. Sigurno znate ono ozareno lice kada drugari zovu napolje. Ali, koliko je vežbanja stvarno potrebno?

Izgleda da se svi pedijatri slažu da je i devojčicama i dečacima potrebno najmanje 60 minuta dnevnih aktivnosti. Ove aktivnosti treba da obuhvataju:

Aerobnu aktivnost (trčanje, skakanje, vožnja bicikla, ples i sve što ubrzava otkucaje srca)

Jačanje mišića (penjanje i sl. “akcije” koje naprežu mišiće)

Jačanje kostiju (skakanje, trčanje, igranje školice, preskakanje konopca, lastiša i sl.)

Dečiji organizam ima svoje specifičnosti i svoja ograničenja. Telesni, psihološki, biohemijski, hormonalni, socijalni, i svaki drugi status koji definiše jedinku, je različit kod deteta u odnosu na odraslog čoveka, a naročito zbog toga jer deca još uvek rastu.

Najveći broj dece zadvoljava svoje potrebe za fizičkom aktivnošću kroz igru i rekreativne aktivnosti, ali je sve veći broj dece koja se rano specijalizuju za određenu vrstu sporta i počinju sa intenzivnim treninzima, a u cilju takmičarskog sporta. Najveći rizik po zdravlje pri bavljenju sportom su povrede. Nisu pošteđena ni deca koja su uključena u sportske aktivnosti, bilo da su te aktivnosti rekreativnog tipa ili su trenažni proces i/ili takmičenja. Mnoge od njih bi mogle da budu sprečene ukoliko bi roditelji usvojili nekoliko pravila ponašanja. Najveći broj povreda spada u blaže povrede tipa uganuća ili nagnječenja, svega 5% su ozbiljnije povrede tipa preloma. Ali, mora se znati da nedovoljno zalečena lakša povreda može kasnije prouzrokovati ozbiljniju.

Ono što bi trebalo znati da bi dete bilo bezbedno dok se bavi sportom:

– Pre nego što vaše dete počne redovno da vežba neku sportsku disciplinu ili da trenira za takmičenja, odvedite ga kod njenog ili njegovog lekara koji će izvršiti detaljan pregled. Cilj ovog pregeda je da se sagledaju i izbegnu zdravstveni rizici koje sportska aktivnost može izazvati.

– Uvek budite sigurni da vaše dete koristi zaštitnu opremu koju zahteva konkretni sport (kacige, štitnici i sl.) i da mu je oprema odgovarajuće veličine.

– Insistirajte na tome da vaše dete pre započinjanja sportske aktivnosti uradi vežbe zagrevanja i istezanja. Zagrejani mišići i optimalno istegnuti ligamenti sprečiće uganuća ili ozbiljnije povrede.

– Naučite svoje dete da nikad (baš nikad!) ne nastavlja fizičku aktivnost ako oseća bilo kakav bol.

– Ako pri fizičkoj aktivnosti dođe do povrede, naravno, odvešćete dete na pregled i sprovesti savetovano lečenje. Postoji još jedan važan momenat iza toga: striktno pratite uputstva lekara kada nastaviti sa fizičkim vežbanjem. Dete nikad ne vraćajte na sport dok se ne uspostavi puna funkcija povređenog dela tela. Nije dovoljno što nema bola, oporavak mora biti potpun! Nije loše konsultovati specijalistu fizikalne medicine.

– Uvek insistirajte na tome da su trener ili nastavnik fizičkog vaspitanja obučeni da pruže adekvatnu pomoć.

– Nemojte izbegavati da razgovarate sa trenerom o metodama njegovog rada, pa i da povremeno kontrolišete da li sa vašim detetom postupa u skladu da pravilima profesije. Ambicioznost trenera (a i roditelja) nisu uvek u najboljem interesu deteta.

– Ne insistirajte na timskim sportovima pre detetove šeste godine. Deca mlađa od tog uzrasta ne razumeju koncept timske igre.

– Uvek budite sigurni da je dete unelo pre i u toku treninga dovoljnu količinu vode kako bi se sprečili problemi dehidracije i pregrevanja organizma deteta.

RAZLOZI DA SE DECA BAVE SPORTOM:

– Postizanje boljih rezultata u školi

– Bolje socijalne veštine

– Poboljšanje samopouzdanja

– Prevencija gojaznosti

– Prevencija upotrebe droga i alkohola

– Emocionalna kontrola

– Usvajanje principa NAPORAN RAD = REZULTAT

– Veština upravljanja vremenom

– Izgradnja timskog duha

– Usvajanje pravila i pravičnosti

Koliko sporta je potrebno na dan?

Pre svega treba razlikovati strukturiranu fizičku aktivnost kao što je ona koju deca imaju u obdaništu, školi i treninzima i nestrukturiranu koja podrazumeva slobodnu igru u pokretu.

Maloj deci, od 18 meseci do 3. godine, se preporučuje pola sata strukturirane i 60 minuta nestrukturirane aktivnosti svakog dana. Pored toga je važno i da dete ne sedi duže od 60 min odjednom.

Deci od 3.do 5. godine se preporučuje sat vremena strukturirane i najmanje sat vremena nestrukturirane fizičke aktivnosti (svaki sat kretanja je dobrodošao).

Deca između 5 i 12 godina treba u svom rasporedu da imaju najmanje 1 sat aktivnosti svakoga dana.

Uloga roditelja u podsticanju fizičke aktivnosti najmlađih

Uz današnji način života, većina male dece ne kreće se dovoljno. Ipak, rane godine su ključne kako za dečji psihofizički razvoj tako i za usvajanje zdravih navika koje će ih pratiti tokom čitavog života. U tom smislu, potrebno je da vrtići i druge ustanove za boravak dece obezbede mališanima odgovarajuću opremu za igre na otvorenom (kao što su lopte ili vijačе za preskakanje), kao i zatvoren prostor prilagođen za učestvovanje u fizičkim aktivnostima kada je napolju loše vreme.

Ipak, roditelji su ti koji imaju presudnu ulogu u podsticanju fizičke aktivnosti svoje dece. Ta uloga ogleda se ne samo u ograničavanju vremena koje mališani provode u gledanju televizije ili igranju video-igrica, već i u davanju dobrog ličnog primera i pružanju različitih mogućnosti mališanima da budu fizički aktivni – bilo da su to odlazak u park, na bazen ili klizalište, igre sa loptom na poljani ili demonstriranje „plesnog umeća“ u dnevnoj sobi.

Kako zainteresovati decu za redovnu fizičku aktivnost?

  • razgovarajte sa lekarom koji će detetu na pravi naćin objasniti važnost fizičke aktivnosti i ukazati na vežbe i sport koji će se pokazati najpogodnijim za njegov uzrast i interesovanja
  • provodite što više vremena sa svojim detetom u zabavnim aktivnostima i pronađite sport u kojem zaista uživa. Reakreacija u kojoj učestvuje kompletna porodica ima najveću šansu da se redovno i održava.
  • planirajte unapred i rasporedite slobodno vreme vašeg deteta
  • uverite se da su okolnosti za rekreaciju bezbedne, osigurajte okruženje i nabavite odgovarajuću opremu i igračke

Napomena:  Ne preterujte, dozvolite svome detetu da sluša svoje telo kako bi izbegli povrede ili preopterećenost. Navike stečene u mladosti ostaju za ceo život.

Izvori: novakdjokovicfoundation.org, najboljamamanasvetu.com, zdravisimo.com

Compare Listings